Piše: Velimir Eraković


Maj bi kao pro­ljeć­ni mje­sec, u ko­me sve cvje­ta, ze­le­ni, si­ja, ra­đa­ju se pu­polj­ci svih vr­sta bi­lja­ka, mje­sec ko­ji aso­ci­ra na kraj zim­ske tu­ge i do­no­si pro­ljeć­ne ra­do­sti, do­no­si ba­šte pu­ne ora­ča ko­ji ob­ra­đu­ju svo­ja ima­nja uži­va­ju­ći bla­go­de­ti Go­spo­da Bo­ga tre­bao bi­ti naj­ljep­ši mje­sec u go­di­ni. Me­đu­tim, me­ni je maj naj­o­mra­že­ni­ji u ka­len­da­ru. Nje­ga su mi stva­ra­ju­ći pri­vat­nu dr­ža­vu za se­be i svo­je taj­ku­ne, a ču­pa­ju­ći mi sr­ce iz gru­di, oti­ma­ju­ći mo­ju ze­mlju, je­di­nu ko­ju sam do tad imao, omr­znu­li Mi­lo Đu­ka­no­vić, Evrop­ska Uni­ja, So­la­na, Laj­čak, Lip­ka, u či­ju čast je ho­tel u Ko­la­ši­nu do­bio ime, a ko­ji da­nas svje­do­či o pro­pa­lom tu­ri­zmu, sva svjet­ska pe­sto­ku­plje­vi­na i do­ma­ći po­žmi­re­pi.
Da se ra­zu­mi­je­mo! Ja sam Sr­bin, što u pre­vo­du zna­či tra­di­ci­o­nal­ni Cr­no­go­rac, po­ri­je­klom sa Nje­gu­ša iz Sta­re Cr­ne Go­re. Sve­to­rod­na lo­za Pe­tro­vi­ća je od na­šeg ogran­ka i svi mo­ji pre­ci su sa­hra­nje­ni ov­dje.
U svim ra­to­vi­ma uče­stvo­va­li smo bra­ne­ći čast ple­me­na i dr­ža­ve. Za­jed­no sa svim sled­be­ni­ci­ma Nje­go­še­ve Cr­ne Go­re. Kr­vlju smo svje­do­či­li lju­bav pre­ma dr­ža­vi, bo­ri­li se za nju, te­ži­li da bu­de slo­bod­na i ja­ka. Sa­mim tim, ako ni­šta dru­go, zbog svi­je­tlih gro­bo­va i žr­tve ko­ju smo pod­ni­je­li, ja mo­ram bi­ti pri­vr­žen ovoj ze­mlji i vo­lje­ti sva­ku nje­nu sto­pu. No, ne mo­ram pri­zna­va­ti pri­vat­nu dr­ža­vu, Mi­la, Aca, Bra­na, Sve­ta, Ran­ka, Be­be, Mi­ra­ša ..., kri­mi­nal­ne gru­pa­ci­je ko­ja je stva­ra­la da bi sa­ču­va­la se­be i svo­ju imo­vi­nu. Bo­gat­stvo za­ra­đe­no na gr­ba­či osi­ro­ma­še­nog na­ro­da. Ne­ću da pri­znam ni him­nu rat­nog zlo­čin­ca Se­ku­le Dr­lje­vi­ća, ni je­zik ko­ji ne po­sto­ji i ko­jim ni­ko ni­kad na ovim pro­sto­ri­ma ni­je pri­čao. Za­sta­va nam i ni­je dr­žav­na već rat­ni alaj bar­jak ku­će Pe­tro­vi­ća. Ne pri­hva­tam kro­a­ti­za­ci­ju Cr­ne Go­re i Cr­no­go­ra­ca, me­dij­sku haj­ku pro­tiv Srp­ske pra­vo­slav­ne cr­kve, put ka Va­ti­ka­nu i uni­ja­će­nju, a sa­mo ra­di lič­nog in­te­re­sa.
Ni­je njih bri­ga za ide­o­lo­gi­ju. Je­di­na ide­o­lo­gi­ja im je uni­šti­nje mo­ral­nih vri­jed­no­sti, a kao pa­ra­me­tar po­sta­vi­ti kri­mi­nal i kri­mi­nal­ce. SDP je tu da ras­pi­ru­je mr­žnju me­đu na­ma, da uvo­di ne­mo­gu­će nor­me i pra­vi­la kad je iden­ti­tet u pi­ta­nju, a pr­va fa­mi­li­ja i nji­ho­vi sa­rad­ni­ci da se bo­ga­te. Bo­ga­ti se i SDP jer su mr­vi­ce sa tr­pe­ze Čev­skog Al Ka­po­nea ve­li­ke i la­ko za­si­te ape­tit ove pri­ve­zak par­ti­je. Na­rod je za de­vet go­di­na do­bio za­tvo­re­ne fa­bri­ke, uni­šte­nje pri­vat­nih fir­mi, raz­bi­je­ne po­ro­di­ce ko­je ne sli­je­de po­li­ti­ku DPS-a i re­žim­ske me­di­je ko­ji pred­sta­vlja­ju bla­go­sta­nje. Dro­ga je u iz­o­bi­lju na tr­ži­štu, da ne bi slu­čaj­no ko­je di­je­te u pu­ber­te­tu osta­lo da je ne pro­ba. Valj­da mi­sle, da to nji­ma omi­lje­no osvje­že­nje, tre­ba­ju svi da ko­ri­ste. Na­to­va­ren nam je dug zbog iz­grad­nje auto pu­ta i ugo­vo­ra sa Ki­ne­zi­ma, ko­ji ni­ko vra­ti­ti ne mo­že. Iz­gra­đen je Por­to Mon­te­ne­gro za pri­vat­ne ba­ha­na­li­je Rot­šil­da, svjet­skih bo­ga­ta­ša i na­ših vla­sto­dr­ža­ca. Tu mla­de Cr­no­gor­ke pro­da­ju svo­ja ti­je­la i nad nji­ma se iži­vlja­va­ju ra­zni per­verz­nja­ci.
Na­ro­du su na­met­nu­te ban­ke ko­je da­ju ze­le­na­ške kre­di­te, a pri­vat­no su se na­mno­ži­li ka­ma­ta­ši ko­ji u spre­zi sa po­li­ci­jom uni­šta­va­ju lju­de. Sud­stvo i zdrav­stvo je ko­rum­pi­ra­no, čast iz­u­ze­ci­ma, a tre­ba­lo bi uz pro­svje­tu, ko­ja je pri iz­di­sa­ju, da bu­du stu­bo­vi dru­štva. Do­bi­li smo i gej pa­ra­du kao sim­bol evro­pej­stva, okre­nu­li le­đa Ru­si­ji i Pra­vo­sla­vlju i kre­nu­li pu­tem pa­kla pra­vo u Na­to pakt. Zna­či, iako pre­mi­jer ka­že da smo mi­lja­ma na­pre­do­va­li, su­ro­va isti­na je dru­ga­či­ja. De­vet go­di­na od re­fe­ren­du­ma je de­vet ko­ra­ka una­zad u na­ci­o­nal­nom, eko­nom­skom, mo­ral­nom i sva­kom dru­gom smi­slu. To jed­nom mo­ra da sta­ne. DPS tre­ba da ne­sta­ne sa po­li­tič­ke sce­ne, opo­zi­ci­ja da for­mi­ra pre­la­znu Vla­du ko­ja će po­kre­nu­ti opo­ra­vak dr­ža­ve i dru­štva. Mo­ra, jer ako još je­dan ko­rak na­pra­vi­mo una­zad, sli­je­di pro­va­li­ja iz ko­je ne­ma iz­la­ska, i ko­ja će kao vr­tlog pro­gu­ta­ti Cr­nu Go­ru i Cr­no­gor­ce. Đu­ka­no­vić ne smi­je vi­še da vla­da. Uni­šti­će nas za­jed­no sa svo­jim kri­mi­nal­ci­ma. Uni­šti­će svu slav­nu isto­ri­ju Cr­ne Go­re a ne­ko će ne­ka­da u po­men ne­sta­loj dr­ža­vi na­pi­sa­ti knji­gu ili kao Emir Ku­stu­ri­ca sni­mi­ti film „Bi­la jed­nom jed­na ze­mlja“.